Kako "Pesma pokraj mora" potvrđuje verodostojnost izvornog teksta Biblije

U Izraelskom muzeju u Jezalemu, 22.maja 2007. godine izložen je fragment jednog hebrejskog svitka koji potiče iz 7. ili 8.veka n.e. To je rukopis s tekstom iz Izlaska 13:19-16:1.
U njemu se između ostalog nalazi "Pesma pokraj mora", tj.pobednička pesma koju su Izraelci pevali nakon čudesnog izbavljenja kod Crvenog mora. Zašto je izlaganje tog rukopisa značajno?

Odgovor je povezan s periodom iz kog on potiče. Svici s Mrtvog mora su napisani negde između 3.p.n.e. i 1.veka n.e. Dok oni nisu otkriveni pre otprilike 60 godina, najstariji hebrejski rukopis bio je Alepski kodeks iz 930.n.e. Ako izuzmemo nekolicinu fragmenata, nije pronađen nijedan hebrejski rukopis koji bi predstavljao sponu između ovih rukopisa keje deli nekoliko vekova.

Direktor Izraelskog muzeja, Džejms Snajder, izjavio je: "Rukopis Pesma pokraj mora premošćava vremenski jaz između Svitaka s Mrtvog mora i Alepskog kodeksa." Po njegovom mišljenju, ovaj rukopis zajedno s drugim drevnim biblijskim tekstovima "predstavlja jedinstveni primer koji pokazuje da je biblijski tekst ostao nepromenjen".

Smatra se da je ovaj fragment pronađen krajem 19.veka, s mnoštvom drugih rukopisa u jednoj sinagogi u Kairu. Govoreći o značaju ovog fragmenta, Adolfo Rojtman, kustos "Svetilišta knjige" u Izraelskom muzeju gde se čuvaju Svici s Mrtvog mora, rekao je sledeće: "Rukopis Pesma pokraj mora pokazuje s kakvom se izvanrednom tačnošću masoretski tekst Biblije prenosio kroz vekove. Karakterističan stil kojim je pisana Pesma pokraj mora ostao je isti kao u 7. ili 8.veku, što je prosto neverovatno."

Dva činioca nam ulivaju poverenje u to da je biblijski tekst do danas ostao nepromenjen: pisari su veoma pažljivo prepisivali Svete spise, a osim toga, Autor Biblije koji je nadahnuo njeno zapisivanje svakako je imao moć da kroz vekove sačuva taj tekst od grešaka i napada.

Dokazi nadahnuća

Jedan od dokaza Njene nadahnutosti od Boga mogao bi da bude i način na koji je Biblija dospela do nas danas. Hiljadama godina, sve do pre oko 500 godina, kad je izumljena štamparska mašina, Biblija je prepisivana rukom kao i sve druge knjige do tada. Ali, nijedan drugi književni rad starih vremena nije tako brižljivo prepisivan. Biblija je uvek ponovo i ponovo prepisivana, ali uvek veoma pažljivo. Prepisivači su načinili samo nekoliko manjih grešaka i uspoređivanje prepisa je potrvdilo prvobitni, od Boga nadahnuti tekst. Jedan od vodećih autoriteta na polju biblijskih rukopisa, Ser Frederik Kenjon kaže: "Poslednji osnov sumnje u vezi sa tim da su Spisi do nas došli stvarno onakvi kakvi su i napisani, sada je otklonjen." Danas još uvek postoji oko 1600 rukom prepisanih kopija Biblije ili njenih delova, od kojih neki datiraju iz 2.veka pre Hrista. Štaviše, načinjeni su tačni prevodi s jevrejskog, aramejskog i grčkog jezika na kojima je Biblija prvobitno napisana, i to u skoro svim jezicima sveta.

Neki su pokušali omalovažiti Bibliju govoreći da je netačna. Međutim, u nedavnim godinama arheolozi su otkopali ruševine starih gradova u biblijskim zemljama i pronašli natpise i druge dokaze koji uverljivo pokazuju da su osobe i mesta spomenuta u Bibliji, čak i u najstarijim biblijskim zapisima, stvarno postojala. Otkopali su mnogo dokaza koji ukazuju na Opši potop, za koji Biblija kaže da se dogodio pre oko 4000 godina, u vreme Noja. U vezi sa tim Princ Mikasa, poznati arheolog, kaže: "Da li je zaista bio Opšti potop? Činjenice da se Potop zaista dogodio ubedljivo su dokazane." ("Monarsi i grobovi naroda - Zora Istoka", str. 25)