U Izraelskom muzeju u Jezalemu, 22.maja 2007. godine izložen je fragment jednog hebrejskog svitka koji potiče iz 7. ili 8.veka n.e. To je rukopis s tekstom iz Izlaska 13:19-16:1.
U njemu se između ostalog nalazi "Pesma pokraj mora", tj.pobednička pesma koju su Izraelci pevali nakon čudesnog izbavljenja kod Crvenog mora. Zašto je izlaganje tog rukopisa značajno?
Odgovor je povezan s periodom iz kog on potiče. Svici s Mrtvog mora su napisani negde između 3.p.n.e. i 1.veka n.e. Dok oni nisu otkriveni pre otprilike 60 godina, najstariji hebrejski rukopis bio je Alepski kodeks iz 930.n.e. Ako izuzmemo nekolicinu fragmenata, nije pronađen nijedan hebrejski rukopis koji bi predstavljao sponu između ovih rukopisa keje deli nekoliko vekova.
Direktor Izraelskog muzeja, Džejms Snajder, izjavio je: "Rukopis Pesma pokraj mora premošćava vremenski jaz između Svitaka s Mrtvog mora i Alepskog kodeksa." Po njegovom mišljenju, ovaj rukopis zajedno s drugim drevnim biblijskim tekstovima "predstavlja jedinstveni primer koji pokazuje da je biblijski tekst ostao nepromenjen".
Smatra se da je ovaj fragment pronađen krajem 19.veka, s mnoštvom drugih rukopisa u jednoj sinagogi u Kairu. Govoreći o značaju ovog fragmenta, Adolfo Rojtman, kustos "Svetilišta knjige" u Izraelskom muzeju gde se čuvaju Svici s Mrtvog mora, rekao je sledeće: "Rukopis Pesma pokraj mora pokazuje s kakvom se izvanrednom tačnošću masoretski tekst Biblije prenosio kroz vekove. Karakterističan stil kojim je pisana Pesma pokraj mora ostao je isti kao u 7. ili 8.veku, što je prosto neverovatno."
Dva činioca nam ulivaju poverenje u to da je biblijski tekst do danas ostao nepromenjen: pisari su veoma pažljivo prepisivali Svete spise, a osim toga, Autor Biblije koji je nadahnuo njeno zapisivanje svakako je imao moć da kroz vekove sačuva taj tekst od grešaka i napada.
Nema komentara:
Objavi komentar